1001 Zasto

(ft. shorty)

Prva strofa: (demonio)

Zašto pitanje zvuèi prosto?

Hiljadu i jedno ''zašto'' za sto posto

Rešavanja problema.

Zašto uvek prisutna je dilema?

Zašto tu sam, a kao da me nema?

Zašto ovo prièam? za gde se spremam?

Pitanje je konstanta bez granica i stega.

Zašto tražim putanje za pobeæi iz svega

Što smatram suvišnim?

Zašto èovek mora da se oseæa važnim,

Boljim od drugih? što imam, to i nudim.

Zašto po hiljaditi put se èudim

I gledam, ali ne raspoznajem?

Zašto trudim se, ali ne doznajem?

Zašto posle par koraka uvek padnem?

Zašto misli imaju taj svojevrsni tok?

Da li je moguæe da je ovim ljudima prošao trajanja rok?

Zašto pravimo probleme? da li premalo je kajanja,

Ili sam ja taj koji nogama za zemlju ne prijanja?

Zašto ne uklapam se? u èemu je problem?

Reèi kao da ne dopiru. da li sam nem, ili me ne žele èuti?

Zašto svi, nekako, previše smo kruti,

Puni lažnih morala, krivih ideala?

Svima hvala koji trude se da rasude.

Zašto prihvate te tek kad te ne bude?

Zašto živimo, pravimo jebene zablude?

Kuda i zbog èega? zašto nas vode?

Zašto bolje nam je ovde?

Zašto nije bolje tamo?

Trudim se da doznam zašto,

Ali sve mi je jebeno strano....

Refren:

Hiljadu i jedno ''zašto'',

Da li odgovor æe doæi?

Ako ne mogu sam dilemu da razrešim,

Hoæe li neko pomoæi...?

Druga strofa: (shorty)

Ja sam iz belog grada, betonskih solitera,

Iz zgrada starih, oronulih fasada, ulica sivih.

U ovoj prljavoj igri živi da se preživi.

Uvek, po svima, samo drugi su krivi.

Pitam se: zašto svima na ovom malom svetu postalo je tesno?

Naše je mesto tu gde su ratovi èesto,

Gde ljudi bez svesti u ponor srljaju svesno.

Pogled u desno. nemoj me gledati besno sad, da te ne bih tresn'o!

Pitaš se zašto sam takav? zašto je takva traka poslednja?

Jer nisi dosledan i ništa poseban, a veæ se pravis pametan,

Gledaš me preko ramena i ruku pomirenja neæeš da primiš.

Kažeš: ''život je biznis gde svi su isti - materijalisti.''

Glasovi razni puniæe ti glavu, a ti je prazni.

E moj roðeni, voljeni rode, ove me note vode žednog preko vode.

Umesto da se držimo zajedno i tako trajemo,

Idemo rekla-kazala, jedni na druge lajemo,

Lažima važnosti dajemo, tonemo, stajemo...

A kad se bude otišlo u kurac! e moj buraz,

Da bi ostao u igri moraš fazon da furaš

I da se guraš sa jaèim

Po svaku cenu, na svaki moguæi naèin,

Svu moguæu energiju da zraèis,

Da znaš koliko znaèis!

Refren:

Hiljadu i jedno ''zašto'',

Da li odgovor æe doæi?

Ako ne mogu sam dilemu da razrešim,

Hoæe li neko pomoæi...?

Treæa strofa: (demonio)

Zašto samo pitanja, rešenja niotkuda?

Sve same stranputice, lica budna

Koja žele èuti, po koju popiti,

Dušu otvoriti, o problemu zboriti.

I opet sve se vrati na poèetak,

Nikakav pomak, surova realnost,

Odgovor pretežak da se izgovori,

Pa pitam se: zašto onda živeti?

Zašto se moliti? za koga stvarati?

Kome se nadati? u šta verovati

Kada ljudi ne prihvataju istine?

Laži im više pašu. neki napune èašu

I rešenja u njoj traže,

Drugi navuèeni na drogu stvarnost zaobilaze,

Sve neka kriva rešenja nalaze.

Zašto onda, pitam se, zašto mi je stalo?

Zašto meni to izgleda bitno? da li vama nije ni malo?

Zašto zarad poštovanja èovek mora biti zao?

Zašto od kad krenuo sam nisam stao?

Šta je to što me vodi ka mentalnoj slobodi?

Otvoren um, snimak perfektan, ne postoji šum.

Pesma nije bum, nije za u diskoteku.

Slušana u svakom šteku, na diskmenu, plejeru ili deku,

Na sluškama najbolje, tu sve se èuje.

Zašto onda sve drugaèije se psuje?

Zašto glave od loših uticaja otupe?

Zašto pokušavaju da sve vredno potkupe,

Sebi prilagode, za kavgu samo traže povode?

Misle da druge æe da povrede,

Uvek ispadne da sebi naude.

Ali nisu svesni, verovatno, previše frustrirani, besni,

U svojoj roðenoj koži previše tesni.

Fitilj je tu, šibicu kresni

Za još hiljadu i jedno ''zašto''.

Koga briga šta æe se desiti,

Ti rokaj bato...