Al se nekad dobro jelo

Nema više, dobri svete, one lepe še'set pete

kad smo bili na sveèari kod kumova naših starih.

Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do Palanke.

Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan?

I èim smo stigli viknu kum svoju ženu:

"Sido! Postavljaj, bog te vid'o!"

Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša,

pa kolaèe, krmenadle i par sarmi svakom.

Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela,

suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.

E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš.

Do veèere vreme kratko za kitnikes i za slatko.

Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.

Naš kum Pera, dipl. agronom, reè o ovom, reè o onom,

sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize.

Taman smo bili gladni kada se zaèu:

"Sido! Veèeru, bog te vid'o!"

Oðedared - astal šaren, sos paradajz, krompir baren,

šuve šnicle, ko promincle, kara-batak svakom.

Na podvarku æurka, zna se. Gdi je æurka, tu je prase.

Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.

Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru.

Baba reèe: "Deder kaput! Radni dan je, 'ajmo na put!"

Al' kum Pera odma' skoèi: "Šta to vide moje oèi?

Sido, ne daj nikom kaput! Prvo fruštuk, e, ondak na put!"

Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle,

brža je od raketle.

Nosi vruæe 'leba kriške, fafarone, èvarke friške,

zaèas sprema šunke, rena, i pihtije svakom.

Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!" "Èekaj", kažu, "još šnenokle,

i šufnudle i griz-štrudle i rezance s makom!"

Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli,

i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frišak,

mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.

Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva.

Mlakog.

Crnog.