Ljudi ko ljudi

Oteklih nogu od praznog hoda,

crkveni mis iskustvom bogat,

raspitujem se gde je sloboda,

da li sam covek ili surogat.

Gore je visoko razapeta zica

i ne postoji sigurnosna mreza,

dok po zici hodam znam da nisam ptica,

da se mnogo lako gubi ravnoteza.

Krvi i smrti zedni i gladni,

ljudi ko ljudi urlaju: "Padni!"

Postar zvoni dvaput na tvoja vrata,

nesto je u preporucenoj posiljci,

ubijam ljubav bez rezultata,

stizu ti svi moji oziljci.

Svestan opasnosti sebe opominjem,

covek je stvoren da ispasta,

usamljen plivam po moru sinjem

i vise nisam nizasta.

Krvi i smrti oduvek skloni,

ljudi ko ljudi vicu: "Potoni!"

Zene i ocaj,bolest i smrt,

postajem dosadan sa istom pricom,

srecu sam ispoklanjao,nisam bio skrt,

pateticna melodrama na ivici sa kicom.

A sve je prosto,moze i laik

da sklopi kockice u mozaik,

metak u celo i padnes ko prostac

kad sa zivotom ne smes u kostac.

Krvi i smrti vecito fali,

ljudi ko ljudi urlaju: "Pali!"

Na glavi visak otvora,

linija manjeg otpora,

neopravdani izostanak

iz borbe za opstanak.