Pravo kroz vetar

Sedim u kaficu i ljude posmatram sa strane

i vremena se secam kad sam imo dane tamne

kada nisam znao gde cu, svuda pakao i sranje

kad sam mastao o sreci zivot merio na grame,

sa drugom se srecem tako prica i polazi

bucno krecu se vozovi ni jedan slucajni prolaznik,

na sve strane lazem zasto nema te u skoli

i ne znam sta da kazem kada pitaju me tvoji,

a kuci da ne zovem profi kao reko sve, kao bolestan

si gadno da ti stalno nosim lekove,

a sad mi brzo pricaj zasto zvao si me ovde,

ovo nam je stek za frku,mnogo gadan problem,

pokazuje mi ruku,znam zato te i zovem,

jer ti verujem ko drugu, jer sam poco da

se bodem, sta neverujem u venu si se puko.

Sjebo sam se skroz tako krenuo i navuko.

Sta tako krenuo i navuko,jer sam ja to dobro cuo,

pa ti si takve tuko, maltretirao i pljuvo.

znam da jesam, znam sve ovo je greska,

veruj znam i nas dogovor i tu granicu sam preso,

Brate bice tesko al sam s tobom od pocetka,

za sve ima leka idemo treninzi ko nekad,

jer ovde stoji jedan i za pakao spreman,

ceka da krene uz tebe na bilo koju neman.

Od tad prosle su godine al brate isto

mi nedostajes, jer ljude s takvim srcem

vise ne upoznajem, bezponosno se secam dok gledam pod,

tebra ako bude frke gore tu sam, zovi ako treba.

ref. *2

Da li znas, kako zivim svaki dan, i jos uvek

nasmejan, kroz ovo more problema ja plovim

pravo kroz vetar.

Srecem ortaka iz kraja on je na dopu godinama,

prica ostao je bez stana pa sad po hodnicima spava,

nekad je bio lik do jaja mogo si se zakleti

u njega, a sad tu stoji krezav i bedan,

senke ko da nema. A secam se kad smo bili deca koliko

smo se gadili svega dok smo gledali starije dzanke,

kako propadaju od reda, i mogao sam tada glavu da dam

da nas druga sudbina ceka a sada kada ga pogledam

samo pomislim kakva steta, i savest me izjeda jer se

tripujem da sam mogao da mu pomognem da se izvuce

mesto sto sam ruke digao, da sam ga barem druknuo

pa tek onda da sam m ustukuo barem njegovi da

su saznali pre nego sto se prvo puknuo.

Sada bi i oni bili zivi a i on bi imao neku sansu

da su ga poslali u Moskvu dok jos nije bilo kasno.

A ja sam samo gledao i cutao i pustio ga da vene,

mislio sam shvatice da ce moci da se prene,

da nece dozvoliti da se sjebe da je to samo

trenutna faza nisam znao sta je djavo, stvar od

svakog jaca. I sad na ivici placa nemocno gledam

drugara, ova moja prokleta dusa jedna gnojava rana,

i zato zelim reci vama kojima je gudra do jaja

da se ne zajebavate jer cete sjebati i one koje

volite, da necete moci da se vratite i ako

tripujete da mozete, jer i oni sto su propali su isto

tako mislili, a sad su samo grobovi gorki tripovi i

secanja, ne na ono sto su bili vec na ono sto su

postali.

ref. *6