Samo jedan zivot

na vratima monda bleji divlja horda

tu se valja neka roba. kažu bura mnogo dobra

još od deèaèkog doba sve mora da se proba

roditelj ni ne zna da mu sin ko zombi hoda

šta ga boli kurac sve dok pièi dobra zika

tu mu je ekipa, i svi po pola tripa

i još par džidža-bidža da upotpuni se prièa

ekstazi ili' dop, samo nešto da se zdima

po šemu da se cima, makar bila dva tri dima

ma jebš brate sve, samo gudre da se ima

promašena suština naèina života

zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota

u modi su djankoze, dileri, debili

šmekeri i mangupi su postali fosili

iskljuèivo se druži samo s' onim koji duva

nema veze što je prs'o, nema veze što je nula

ma kad pogledam malo bolje, nisu klinci krivi

pod pritiskom se živi, mora neèim da se smiri

omladina zeva kad bi trebalo da stvara

preko cele noæi bleji, preko celog dana stvara

ref: imaš samo jedan život, pa ti vidi šta æeš s' njime

kada nadješ pravi put ti se kreæI samo njime

imaš samo jedan život, pa ti vidi šta æeš s' njime

zar da èekaš mrak da poželiš da ti sine?

jesil' sad shvatio šta je everlast mislio kad je reko: aj gat med litl vajt kids višin' dej kud bi mi?

mislio je na onog klinca što se dimi jer se pali jer se loži znam kako znaju rime da te prime kad ih osetiš na koži ali neka ga i mi smo bili mali nekada da da da a vidi gde smo sada mada uvek novih rima gladan blažin glas je blažen kad ti kaže mali možda ti si nova nada ovog grada pusti izgled ti si zgrada gde su važne sobe ne fasada zato ne staj kao klada moraš pobeæi iz stada pustinju ja i ti posetimo da bi osetio èari hlada uspeti znaèi hteti postati i jaèi samo pitanje je kada ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog rada ali ova prièa ima mana jer jedna strana lièi kao druga strana od koje mi je srce puno rana kad napustiš koren jer grana nosi voæe protiv toga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoæe ali znaj ti ne smeš biti taj jer uz tebe biæu opet ja zato što se loša vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla bla strada arkada tada svetla saga zna da postane balada.

ref.

klince koje gotivim pokušavam da promenim

vojnike bez mozga na ulici da odmeni

s' ulice da sklonim, na trenutak samo odmorim

poginem za njih da ih od gluposti odgovorim

iz sranja da ih izvadim i oèi da im otovorim

iz košmara ih probudim i grehove im otkupim

izgubljen u vremenu, pitanja ti naviru

srce kao vodilja, emocije rzadiru

na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru

odupireš se pravilu, završavaš u zatvoru

fizièkom il' mentalnom, ja ne pravim tu razliku

nudim ti svoje tekstove kao zamenu za alu naviku

ne želim da popujem, ne shvati me pogrešno

ja ne bacam kamen jer isto sam grešio

došao sam do ovde i sada sam rešio

da poštedim te onog što se meni desilo

i još mnogo toga zloga koba usput što mi brdo znanja, zrnce sreæe desiti je spreèilo.

èini mi se sad da na putu sam dobrome

stvari meni sada izgledaju jasnije

a seæam se vremena kad svet delo'vo je strašnije

svakodnevno dan polaska odalagao za kasnije

vreme je dragoceno, svaki dan je kratak

problem za problemom, kao domaæi zadatak

s' onim što sad znam svet gledam tvojim oèima

ne dozvoli olujama da zbrišu te sa ploènika

jer želim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napašæu prvi neprijetelje naše odgurnuæu što dalje da napravim prostor u kome æeš svakim danom da jaèaš dok ne stasaš i na svoje noge staneš pored mene, rame uz rame uzdam se u tvoju pamet!