Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad

neke barske ptice sam lovio tad,

kad je dosla da se kupa

lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja

da je gledam krisom kroz trsku i sas.

Preko reke noc je pala

kao plast.

I mesec bdije nad vrbakom,

srebri nebom zvezda roj,

a kapi vode kao biseri

koji blistaju svud po njoj.

O srce ludo, ludi sni,

vec se moji drugovi momcili svi,

a ja sam hteo samo jednu

lepu protinu kci.

Cudnom pesmom, zvoni drum,

te su zime svatovi dosli po nju,

izdaleka, neki svet

za mene tudj.

I bas sam prosao sokakom,

padao je prvi sneg.

I jos ponekad zazvone praporci

sto me odnose ko zna gde.

Da se zenim imam kad,

ja sam eto, ostao momak do sad

i nikad vise nisam sreo

lepu protinu kci.

Jedan zivot miran, tih,

nekad bacim kartu il' napisem stih,

stvari teku

ja se drzim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake

neke prave, a neke ne,

i sve su vile, ma sve su kraljice,

i sve su nevazne naspram nje.