Pa dobro gde si ti

Nikad nisam bio momak oko kog se diže larma,

ali mislim da sam faca i da imam nekog šarma.

Možda grešim, al' ja sam takvog dojma.

Neki misle da sam led, neki misle da sam vatra,

meni stvarno nije važno, š

ta ko misli ili smatra,

kada ona o tome nema pojma.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukèiji od svih,

al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar:

Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.

Hej, reci mi, dal' još uvek imas onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratis, kod kuæe sam popodne?

Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?

Svake noæi sanjam film u kom je ona glavni akter,

smišljam koju boju voli, smišljam kakav je karakter.

Kako spava, ili tome slièno.

Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da maštam,

da je èuvam, da je ljubim, da joj lažem, da joj praštam

- to bi hteo da joj radim lièno.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukèiji od svih,

al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.

Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuæe sam popodne?

Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?

Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost,

ja sam hteo taèno takvu, to je èudna podudarnost,

taèno takvu, ma ozbiljno vam kažem.

Jedni misle da je nežna, drugi tvrde da je gruba.

Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.

Ja se slažem, ma ja se uvek slažem.

I uvek smišljam neki novi stih...